Одлуке Европског суда правде – бр. C-438/23 и C-240/23
Може ли бифтек, шницла или кобасица бити вегетаријанска или веганска и сме ли се производ на биљној бази тако означавати? Овим питањем се бавио Европски суд правде. Пресудом од 4. октобра 2024. (бр.: C-438/23) Европски суд правде је појаснио да и чисто биљна храна може носити називе животињских производа, уколико за те производе не постоји правно прописан назив. Генерална забрана на националном нивоу за називе вегетаријанских или веганских производа као бифтек, на пример, није дозвољена, рекли су судије у Луксембургу.
Означавање хране је чест спор у праву конкуренције. У принципу, не смеју се оглашавати на начин који би могао да наведе потрошаче у заблуду. Вегански бифтек може бити контрадикција, али да ли потрошачи због тога могу бити доведени у заблуду, је друга ствар, каже правна канцеларија MTR Legal Rechtsanwälte , која, између осталог, саветује у праву конкуренције.
Француска забрана пред Европским судом правде
Полазна основа за поступак пред Европским судом правде било је француско декрет које је забрањивало коришћење термина попут „кобасица“, „бифтек“ или „шницла“ за биљне производе. Забрана се примењивала чак и када су производи били јасно означени као „вегански“ или „вегетаријански“ на паковању.
Против овог декрета су се побуниле бројне организације и компаније. Оне су сматрале да забрана ограничава њихову предузетничку слободу и шансе на тржишту. Захтевали су да декрет буде проглашен ништавним. Француски државни савет је, стога, обратио Европском суду правде. Централно питање било је да ли је у складу са правом ЕУ – нарочито са регулативом (ЕУ) бр. 1169/2011 – да држава чланица може резервисати коришћење одређених термина искључиво за производе животињског порекла, чак и ако је назив допуњен објашњењем као „биљни“ или „вегански“.
Генерална забрана је недозвољена
Европски суд правде је одлучио да генералан, општи забрана употребе термина за месо за биљне производе крши право Уније, уколико не постоје специфични, у оквиру Уније прописани називи. Национална регулатива која генерички резервише одређене термине искључиво за месне производе животињског порекла није дозвољена. Уз то, може се претпоставити да информације дате у складу са регулативом обезбеђују довољну заштиту потрошача, рекли су судије у Луксембургу.
Уколико држава чланица ЕУ није увела неко пропсиано правно називље, произвођач веганске или вегетаријанске хране не сме бити спречен општом забраном да користи уобичајене називе, нагласио је Европски суд правде.
Употреба ЕУ био логотипа
У другом случају Европски суд правде је такође пресудио 4. октобра 2024. године у вези са употребом ЕУ био логотипа (бр.: C-240/23). Радило се о напитку који је поред био састојака садржавао и додане витамине и минерале. Немачке власти су забраниле произвођачу употребу ЕУ био логотипа на овом производу, јер су према ЕУ регулативи 2018/848 такви додаци дозвољени само ако су законом прописани. То овде није био случај.
Произвођач се томе успротивио. Према његовом мишљењу, имало је дело о неједнаком третману у односу на сличан производ који се увози из САД. Позадина је да се САД сматрају трећом земљом чије се производне и контролне одредбе сматрају еквивалентним онима у ЕУ. То значи да производи који одговарају прописима у САД за еколошке или биолошке производе могу бити тржени и унутар ЕУ.
Непоштена тржишна пракса
Европски суд правде је делимично стао на страну немачког произвођача и утврдио непоштену тржишну праксу. Он је појаснио да ЕУ био логотип може бити употребљен на увозним намирницама једино ако оне потпуно одговарају производним прописима ЕУ за сертификацију са ЕУ био логотипом. Пукo признање еквивалентности трећих стандарда није довољно. У супротном постоји опасност од обмањивања потрошача и искривљења конкуренције на јединственом тржишту.
Европски суд правде је ипак ограничио да се ово односи на употребу ЕУ био логотипа. Ако трећа земља има своје сопствено сертификацију за еколошке/биолошке производе, она може бити коришћена и у ЕУ, под условом да не ствара утисак да производ одговара ЕУ прописима.
Пресуде Европског суда правде показују да компаније требају пажљиво обликовати своје називе производа и транспарентно информирати о састојцима и начину производње.
MTR Legal Rechtsanwälte саветује у правима интелектуалне својине и у праву конкуренције.
