Одлука Вишег покрајинског суда у Минхену од 09.08.2024 – Бр.: 33 Wx 115/24 e
Састављањем тестамента, законодавац може заобићи законско наслеђивање и сам одредити ко би требало да буде наследник. Да би руком написан тестамент имао правну важност, мора испунити одређене формалне захтеве. Тако се, у случају руком написаног тестамента, својеручни потпис оставиоца мора налазити на крају текста, како је Вишег покрајинског суда у Минхену указао у одлуци од 9. августа 2024. (Бр.: 33 Wx 115/24 e).
Тестамент увек треба бити јасно формулисан, како би последња жеља оставиоца била јасно препознатљива и избегле се наследне распре. Поред тога, руком написан тестамент мора такође испунити одређене формалне захтеве како би био важећи, наводи адвокатска канцеларија MTR Legal, која саветује и у области наследног права.
Формални захтеви за тестамент
Тестамент би увек требало да има јасни наслов као што је „Моја последња жеља“ или „Мој тестамент“, како би био препознатљив као завештање оставиоца. Поред тога, руком написан тестамент мора од почетка до краја бити своју руком написан и датумисан од стране оставиоца. Својеручни потпис тестатора не сме изостати.
Потпис треба схватити буквално, тј. ставља се на крај тестамента, не на маргину или неко друго место у документу. У супротном, тестамент може бити неважећи, као што показује одлука Вишег покрајинског суда у Минхену.
Потпис на маргини документа
У основном случају, ради се о наводном тестаменту британског држављанина који живи у Немачкој. Након што је разведени мушкарац преминуо, појавио се документ који би требало да потиче од оставиоца. Насловљен је машински са „Last Will and Testament“, и затим је могло бити уметнуто име. На документу је наведено шест имена са процентима. Даљих написаних ствари није било. Иако је остатак листа био празан и ниже списка је било више него довољно места, потпис оставиоца је стајао на маргини.
Једна од особа са списка је захтевала издавање Европског наследног сертификата на основу документа, тако би наведене особе биле означене као сувласници по ставкама процената.
Томе се успротивио син мушкарца, који се такође налазио на списку. Према његовом мишљењу, документ није представљао важећи тестамент. Према законском наслеђивању, он је постао једини наследник.
Вишег покрајинског суда у Минхену: Потпис мора бити на крају
Вишег покрајинског суда у Минхену је стао на страну сина. Тестамент није важећи јер недостаје потребан потпис оставиоца. Стога је ступило законско наслеђе.
Као разлоге, Вишег покрајинског суда је истакао да је потпис просторно затварање тестамента. Потписом се осигурава да после не може бити додатака. Он је обавезан за важење тестамента. Већ из разлога правне сигурности, од овог захтева за важност не може се одступити. Потписом се гарантује озбиљност завештања. Само потпис обезбеђује закључење тестамента од стране оставиоца.
Потпис треба у начелу да се стави на крају тестамента, даље је појаснио Вишег покрајинског суда. Само у изузетним случајевима, нпр. у недостатку простора, може бити довољно ако се потпис стави на друго место. Међутим, онда мора бити јасно да је у вези са остатком текста и да га закључује.
У конкретном случају таква изузетак не постоји јер је лист само око половине исписан. Стога је било довољно простора за потпис на крају текста и није морао бити на маргини. Она није закључење изјаве, наводи Вишег покрајинског суда.
Тестамент неважећи и по енглеском праву
Пошто је оставилац Енглез, Вишег покрајинског суда у Минхену је такође испитивао да ли документ по енглеском праву важи као тестамент. Ни ово није Вишег покрајинског суда могао да потврди. Јер недостаје потребно присуство два сведока по енглеском праву који би потврдили састављање тестамента. Син оставиоца на основу законског наслеђивања постаје једини наследник.
Одлука Вишег покрајинског суда у Минхену показује да је потребно поштовати формалне захтеве за израду важећег тестамента.
MTR Legal саветује при изради тестамента и другим темама наследног и међународног наследног права.
Слободно нас контактирајте !
