BGH о одговорности напуштеног директора – Аз.: II ZR 206/22
У случају несолвентности или презадужености друштва, директор је дужан да без одлагања поднесе захтев за покретање стечаја. BGH је одлуком од 23. јула 2024. утврдио да и директор који је напустио друштво може бити одговоран пред новим повериоцима због одлагања стечаја (Аз.: II ZR 206/22).
Када постоји разлог за стечај, захтев за покретање стечаја мора да се поднесе без непотребног одлагања. Ако друштво настави да врши плаћања након што је дошло до несолвентности, а која нису у складу са пажњом коју би показао савестан и одговоран директор, онда директор или управни одбор могу за то бити и лично одговорни. Директор који је прекршио обавезу подношења захтева за стечај и у међувремену напустио друштво, може бити одговоран и пред новим повериоцима. Нови поверилац је онај који је постао поверилац друштва тек након што је дошло до несолвентности, изјавила је адвокатска фирма MTR Legal, која саветује у области друштвеног права.
Директор не подноси захтев за стечај
У основу случаја пред BGH, тужена је била једини наследник сада покојног директора. Покојник је између 2013. и 2016. био директор неколико дистрибуцијских друштава. Код тих друштава је већ од 2011. постојао разлог за стечај, али захтев за стечај није био поднет. Тужитељка је између 2013. и 2016. закључила четири уговора о инвестицијама са дистрибуцијским друштвима, од којих су три била закључена док је покојник још био директор, а један касније. Године 2018. отворен је стечајни поступак над дистрибуцијским друштвима. Тужитељка је изгубила око 51.000 евра са својим инвестицијама и тужила тадашњег директора, односно његовог наследника, за надокнаду штете због одлагања стечаја.
BGH је утврдио да је напуштени директор одговоран пред тужитељком као новим повериоцем, јер је прекршио своју обавезу да без одлагања поднесе захтев за стечај. Одговорност директора обухвата и уговор који је тужитељка склопила након његовог одласка, одлучио је BGH.
Стечајни управник одговоран према новим повериоцима
Неоспорно је да су дистрибуцијска друштва већ пре закључења уговора са тужитељком била презадужена. Захтев за стечај, међутим, није био поднет. Стога је тадашњи директор прекршио своју обавезу. Одговорност напуштеног директора због одлагања стечаја није ограничена на штету насталу пре његовог одласка, објаснио је BGH. Напротив, напуштени директор је у основи одговоран и за штету нових поверилаца, који су тек након његовог одласка ушли у пословне односе са друштвом. Услов је да је опасност, ствараена прекршајем његове обавезе, и даље постојала и да је одлагање стечаја било узрок штете. То је овде случај, јер би код правовременог подношења захтева за стечај између тужитељке и друштва не би дошло до закључења уговора, рекао је BGH.
Кршење обавезе није ретроактивно елиминисано
Напуштањем улоге директора, већ почињена кршења обавеза, као што је неприспело подношење захтева за стечај, нису ретроактивно елиминисана. То важи и за штету насталу због одлагања стечаја, рекли су судије у Карлсруеу. Директор у основи одговара и за штету одлагања према новим повериоцима, који су постали уговорни партнери друштва након завршетка његовог службовања, ако је прекршење обавезе за захтев (са) узрок штете, додао је BGH. У том случају, напуштени директор мора да прихвати штету као последицу свог прекршаја обавезе захтева за стечај. Само уколико ствараено ризично стање прекршајем више није постојало, одговорност бившег директора може нестати. То је случај, на пример, када се друштво након одласка члана поново одрживо опорави, али касније поново постане несолвентно, објаснио је BGH.
Федерални суд правде је овом одлуком ојачао одговорност директора због одлагања стечаја. Одговорност обухвата и послове на које он више није имао утицаја након свог одласка. Још је важније да су руководиоци увек информисани о економској ситуацији друштва и, ако је потребно, благовремено поднесу захтев за стечај.
MTR Legal Rechtsanwälte саветује у области друштвеног права и стечајног права.
Слободно нас контактирајте !
