Утицај вештачке интелигенције на патентно право – BGH, Az. X ZB 5/22
Употреба вештачке интелигенције – скраћено ВИ – је у устима свих. То са собом доноси и правна питања. Савезни суд је сада донео важну одлуку у погледу патентног права. Решењем од 11. јуна 2024. године BGH је јасно ставио до знања да ВИ не може бити проналазач у смислу закона о патентима (Az.: X ZB 5/22).
Вештачка интелигенција продире у све више области наших живота. Међутим, продор ВИ поставља и правна питања која се такође тичу права ауторских и патентних права, наводи привредна канцеларија MTR Legal Rechtsanwälte, која нпр. саветује у области права на индустријску својину.
Поступак пред BGH је подразумевао да је поднет захтев за патент на проналазак који је самостално створен од стране ВИ. Проналазак се односио на посуду за храну и пиће. ВИ је требало да буде регистрован као проналазач посуде.
Патентна управа одбија регистровање ВИ као проналазача
Немачка патентна и трговачка управа (DPMA) је одбила захтев. Ту одлуку је засновала на томе да само природна особа може бити регистрована као проналазач. Против те одлуке је уложена жалба Савезном патентном суду. У првом помоћном захтеву је подносилац безуспешно тражио утврђивање да није потребно навођење проналазача. Са другим помоћним захтевом је подносилац S. остварио успех. Према томе, формулација би требало да гласи да је S. подстакао вештачку интелигенцију да генерише проналазак.
Ова формулација је одобрена од стране Савезног патентног суда јер је у складу са смерницама за именовање проналазача према § 7 ст. 2 Патентне уредбе. DPMA би стога требало да призна именовање проналазача као формално и правовремено поднето. Против тога је опет уложила жалбу председница Немачке патентне и трговачке управе.
Само природне особе могу бити проналазачи
Случај је коначно завршио пред BGH, а судије у Карлсруеу су потврдиле одлуку патентног суда. При томе је BGH најпре појаснио да према важећем праву само природне особе могу бити именоване као проналазачи, а не машине. Са правом проналазача на именовање, законодавац је препознао његову проналазачку способност или част. Међутим, из тога следи и да вештачка интелигенција не може бити именована као проналазач или ко-проналазач. Сличне одлуке су већ донете и у другим земљама.
Одлука патентног суда да призна помоћни захтев са именом подносиоца није спорна. У овом случају је као што је потребно именована природна особа и забележено је да је проналазач уједно и подносилац, изјавио је BGH. Додатни навод о ВИ не крши Патентну уредбу.
Статус проналазача укључује и правне односе
BGH је даље објаснио да статус проналазача не обухвата само откривање новог техничког учења. Штавише, он укључује и правне односе. Тако проналазач може имати право на патент. Уз то стоји и право личности проналазача. Природна особа може бити именована као проналазач чак и ако је користила вештачку интелигенцију.
За процену питања да ли постоји креативан допринос који оправдава статус проналазача, према сталној судској пракси BGH није потребно да овај допринос поседује самостално проналазачко значење. Важно је да људски допринос значајно утиче на укупан успех. Међутим, врста и интензитет људског доприноса нису пресудни.
Проналазак без човека није могућ
Чак и ако је вештачка интелигенција дала значајан допринос проналаску, то не противречи претпоставци да се најмање једна природна особа може сматрати проналазачем због свог доприноса. Не постоји систем који потпуно без људског утицаја тражи техничка учења, према тренутним научним сазнањима, истакао је BGH. Због тога је и даље могуће навести природну особу као проналазача.
BGH је својом одлуком јасно ставио до знања да у сваком проналаску, чак и ако се користи ВИ, човек и даље остаје одлучујући. То ће вероватно утицати и на даље одлуке у патентном или ауторском праву у вези са употребом вештачке интелигенције.
MTR Legal Rechtsanwälte саветује у области права индустријске својине.
Слободно се повежите са нама!
