Ако је међународни брак пред распадом и треба да буде разведен, поставља се питање према којем националном праву би требало извршити развод.
Према Брисел-IIa регулативи за брачне ствари, захтев за развод може бити поднет само у земљи чланици ЕУ у којој је подносилац захтева живео најмање годину дана пре подношења захтева, објашњава адвокатска канцеларија MTR Rechtsanwälte. То је Европски суд правде потврдио пресудом од 10. фебруара 2022. године (бр. C-522/20).
У овом случају је реч о разводу брака између италијанског мужа и његове немачке супруге. Пар је живео у Ирској. Након раздвајања, италијански муж се преселио у Аустрију и тамо је живео нешто више од пола године. Захтев за развод је предао аустријском суду. Међутим, суд се није осећао надлежним и одбацио је захтев.
С тиме италијан није био задовољан. Он је тврдио да потребна дужина боравка треба да буде само најмање шест месеци, као што је прописано у регулативи, ако лица имају држављанство земље чланице ЕУ у којој подносе захтев. Захтевати дужи боравак од држављана других земаља представља недозвољену дискриминацију по основу држављанства.
Аргумент није изгледао нелогично Врховном суду Аустрије. За разрешење овог питања обратио се Европском суду правде. Суд је јасно ставио до знања да дискриминација није присутна ако се захтева дужи боравак.
Кроз Брисел IIa треба обезбедити да постоји стварна веза са земљом чланицом чији судови доносе одлуку о разводу брака. Држављанин, који због брачне кризе напусти земљу у којој је брачни пар имао уобичајено пребивалиште и врати се у своју земљу, поседује институционалне, правне као и обично културне, језичке, социјалне, породичне или имовинске везе. Такве везе могу допринети потребној стварној вези са земљом чланицом. То није упоредиво са подносиоцем захтева који те везе нема, наводи Европски суд правде.
Због тога, у међународним браковима увек треба размотрити последице и евентуално закључити брачни уговор. Адвокати са искуством у међународном породичном праву пружају савете.
