Пресуда БФХ о пореском недостатку услед Јастровске клаузуле
Берлински тестамент је популаран код брачних парова јер је посебно погодан за заштиту партнера који дуже живи од захтева других наследника у случају смрти. Финансијска сигурност може бити угрожена негативним ефектима код наслеђивања. Ово показује и пресуда Савезног финансијског суда (БФХ) од 11. октобра 2023. године у вези са тзв. Јастровском клаузулом у берлинском тестаменту (бр. предмета: II Р 34/20).
У берлинском тестаменту или заједничком супруговом тестаменту, брачни партнери се обично одређују међусобно као једини наследници, а деца као коначни наследници. На тај начин, деца наслеђују тек када оба родитеља умру. Тако је супружник који дуже живи након смрти партнера заштићен од захтева других наследника и финансијски боље обезбеђен. Деца могу након смрти првог родитеља затражити свој законски део. Да би се ово избегло, у берлински тестамент се честопутно додаје клаузула о казни на законски део. Ова клаузула најчешће прописује да дете које затражи свој законски део након смрти првог родитеља, добија исти законски део и након смрти другог родитеља, објашњава економска канцеларија MTR Legal Rechtsanwälte која, између осталог, даје савете и у вези са наследним правом.
Јастровска клаузула и одложени легат
Посебно оштар облик клаузуле о казни на законски део је тзв. Јастровска клаузула. Тиме се обично одређује да наследници који не затраже свој законски део након смрти првог умрлог добијају легат из заоставштине првог умрлог у висини свог законског наследног дела. Ови легати прелазе на децу тек након смрти супружника који дуже живи и постају обавезе из заоставштине. Због обавеза из заоставштине, захтев за законски део се смањује, и дете које је затражило свој законски део добија мањи износ.
Недостатак је, међутим, што супружник који дуже живи не може одбити легат као обавезу из заоставштине, јер легат још увек није доспео. Дете треба одложени легат да опорезује као наслеђе од родитеља који је дуже живео. Ако је истовремено постало и наследник, може да одузме легат као обавезу из заоставштине, објаснио је Савезни финансијски суд.
Легат као обавеза из заоставштине
У случају на који се односи, супружници су саставили берлински тестамент и поставили се међусобно као једини наследници, при чему је преживели супружник слободно располагао заоставштином и сопственом имовином. Као коначне наследнике, супружници су одредили своју децу. Поред тога, тестамент је садржао Јастровску клаузулу, према којој се деци која не затраже свој законски део након смрти првог родитеља додељује одложени легат. Легат је требало да буде онолико висок колико би био законски наследни део при смрти првог умрлог. Легат је, међутим, требало да буде исплаћен тек након што и други родитељ умре. Дете које затражи свој законски део требало је да након смрти другог родитеља добије само законски део. Двоје деце је затражило свој законски део и било разочарано.
Након што су испрва отац, а потом и мајка преминули, остала деца, тужитељка и њене сестре, потраживале су обавезе из заоставштине из одложених легата након смрти оца у укупној висини од око 3.300.000 евра. Пореска управа је утврдила порез на наслеђе у износу од око 383.000 евра и није признала обавезе из заоставштине из одложених легата.
БФХ не прихвата двоструко опорезивање
Тужитељка је оспорила ово, тврдећи да се ради о двоструком опорезивању. Њена тужба није успела. Савезни финансијски суд не види право двоструко опорезивање. Вредност легата је најпре опорезована као наследство мајке након оца. Пошто је легат у том тренутку већ постојао, али није био доспео до мајчине смрти, отачка заоставштина је целокупно прешла на мајку. Мајка није могла да одузме обавезу легата, јер није била доспела, објаснио је БФХ. После мајчине смрти, тужитељка је морала опорезивати легат који је сада постао доспео. Поред тога, као коначни наследник, она је морала опорезовати и породичну заоставштину мајке, рекли су судије. Овде она може да одузме легат као обавезу из заоставштине.
Не ради се о двоструком опорезивању, јер се ради о два различита наследничка случаја. Разлог за то је Јастровска клаузула, тако објасни БФХ.
У овом случају, берлински тестамент није оптимално искористио неосповедиве износе за порез на наследство. MTR Legal Rechtsanwälte саветује о порезима на наследство и другим питањима из наследног права.
Слободно контактирајте нас.
