Било код куће или у канцеларији – многи људи свакодневно долазе у додир са ИТ правом. Ради се, између осталог, о коришћењу софтвера и неопходних лиценци за то.
Ко жели да користи свој компјутер, потребан му је одговарајући софтвер за своје потребе. За потребан софтвер морају се набавити права коришћења. Ко користи софтвер без неопходне лиценце, мора рачунати са тужбама за обуставу и накнаду штете, објашњава привредна адвокатска канцеларија MTR Rechtsanwälte.
ИТ право се код лиценцних уговора снажно наслања на ауторско право. Тако програмер софтвера аутоматски има ауторско право на програм, без потребе да уписује своја права да би била заштићена. То такође значи да свако ко жели да користи овај софтвер, мора да има одговарајућу лиценцу за то.
Обим права коришћења при продаји или стављању на располагање софтвера је обично слободно преговара са странама. Лиценце се могу ограничавати и што се тиче садржинског коришћења, као и просторног или временског коришћења софтвера. Треба разликовати између једноставних и искључивих права коришћења.
Ако су дата само једноставна права коришћења, аутор софтвера може доделити права коришћења и другим. Лиценцирани корисник је овлашћен да користи софтвер на договорени начин. Зато треба да обрати пажњу да додељена права коришћења буду довољна за његове потребе и покривају планирану употребу.
Ако се, пак, стекне искључива лиценца, права коришћења више се не могу пренети на трећа лица, чак ни аутор није овлашћен за даље коришћење софтвера. Искључиво право коришћења укључује и маркетинг и експлоатацију програма.
Ако при давању лиценце нису постигнути договори о обиму права коришћења, примарна сврха уговора одређује врсту и обим употребе према § 31 ст. 5 Закона о ауторским правима (UrhG).
При изради лиценцних уговора стране увек треба да воде рачуна да се права коришћења додељују у неопходном обиму како би избегли касније правне спорове. Искуствени адвокати у ИТ праву могу саветовати.
