Да би ублажио економске последице пандемије корона вируса, држава је успоставила бројне програме помоћи. Ко је дао нетачне податке, мора да рачуна на невоље због субвенцијске преваре.
Државна помоћ током пандемије корона вируса требало је брзо и што једноставније да се доставља, како би предузећа прошла кроз кризу и нису масовно одлазила у стечај. До таласа стечаја није дошло и сада надлежне власти накнадно пажљивије проверавају да ли су подносиоци захтева заиста испунили услове за субвенције или је државна подршка била прибављена уз помоћ нетачних података. Погођена предузећа би требало да озбиљно схвате прегледе. Ко дао нетачне податке, мора да рачуна на пријаву због субвенцијске преваре, упозорава адвокат Михаел Рајнер, MTR Rechtsanwälte.
Већ хиљаде истражних поступака су у току и оптужба за субвенцијску превару се може брзо појавити. Треба имати у виду да није кажњиво само свесна нетачна информација, већ и код несмотреног понашања следе невоље. Савезни суд је већ одлуком од 4. маја 2021. јасно ставио до знања да постоји субвенцијска превара ако су учињени нетачни подаци при подношењу захтева за корона помоћ (Az. 6 StR 137/21).
Уколико надлежне власти открију знакове за нетачне податке при прегледу захтева за корона помоћ, прошириће истрагу и на пример прегледаће и пореске податке предузећа. Ако на крају дође до осуде, може се очекивати са строгим казнама.
Ако је неко поднео захтев за корона помоћ и касније је приметио да је делимично дао нетачне податке, дужан је да те податке накнадно исправи. Ова обавеза исправке која носи казну може постојати и ако су накнадно испали услови за подношење захтева.
Не само подносилац захтева може бити позван на одговорност због нетачних података, већ и одређеном предузећу може претити новчана казна.
Према томе, оптужбе за субвенцијску превару никако не треба узимати олако и погођени треба одмах да поступају. У праву економског криминала искусни адвокати могу пружити савет.
